Odluka o preseljenju u dom za stare često je opterećena mnogo većim emocijama nego što se na prvi pogled čini.
Porodice ne razmišljaju samo o tome kakva je zdravstvena nega, gde se dom nalazi ili koliko košta smeštaj. Često se suočavaju i sa duboko ukorenjenim stavovima o tome šta znači biti „dobro dete“, da li roditelj treba po svaku cenu da ostane u svom domu i da li je odlazak u dom za stare znak da ga je porodica napustila.
Takva razmišljanja nisu neobična.
Generacijama se podrazumevalo da stariji članovi porodice ostaju kod kuće i da se porodica sama brine o njima. Međutim, način života se promenio. Ljudi rade duže, članovi porodice često ne žive zajedno, a potrebe starije osobe ponekad postanu takve da nekoliko sati pomoći dnevno više nije dovoljno.
Zbog toga vredi odvojiti činjenice od predrasuda.
Odlazak u dom znači da je porodica odustala od starije osobe
Ovo je verovatno jedna od najčešćih i najbolnijih predrasuda.
Odluka o domu često dolazi upravo zato što porodica više nije sigurna da kod kuće može da obezbedi nivo pomoći koji je potreban.
Starijoj osobi može biti potrebna pomoć pri ustajanju, oblačenju, održavanju higijene, uzimanju terapije ili pripremanju obroka. Nekome je potreban samo povremeni nadzor, dok druga osoba zahteva mnogo više svakodnevne podrške.
Porodica može imati najbolju nameru na svetu, ali dobra namera ne znači automatski da ima dovoljno vremena, stručnog znanja ili fizičke mogućnosti da sama organizuje svu potrebnu negu.
U takvim okolnostima izbor kvalitetnog doma može biti upravo izraz odgovornosti.
Preseljenje u dom ne prekida odnos sa porodicom. Posete, razgovori, zajedničko vreme i uključivanje u važne odluke ostaju jednako važni.
Menja se samo način na koji je organizovana svakodnevna briga.
Dom za stare je hladno i tužno mesto
Mnogi ljudi i dalje imaju sliku doma kao velike, bezlične ustanove sa dugim hodnicima i atmosferom nalik bolnici.
Takva predstava često potiče iz iskustava i priča iz nekih ranijih vremena.
Savremeni domovi za stare mogu izgledati veoma drugačije.
Pored smeštaja, korisnicima mogu biti dostupne zajedničke prostorije, dnevni boravci, biblioteka, prostor za aktivnosti, dvorište, terase i drugi sadržaji koji su deo svakodnevnog života.
Naravno, nisu svi domovi isti.
Zato je važno da porodica dom lično poseti pre donošenja odluke.
Fotografije na sajtu mogu pokazati kako prostor izgleda, ali tek tokom obilaska možete da vidite kakva je atmosfera, kako osoblje razgovara sa stanarima i kako zapravo izgleda jedan običan dan u domu.
Pogledajte ambijent Doma Zlatnik →Kod kuće je starijoj osobi uvek bolje
Poznato okruženje ima ogromnu vrednost.
Mnogim starijim osobama njihov stan ili kuća predstavljaju sigurnost, uspomene i osećaj samostalnosti. Ako osoba može bezbedno da živi kod kuće uz odgovarajuću podršku, nema razloga tvrditi da je dom automatski bolje rešenje.
Problem nastaje kada samostalan život više nije dovoljno bezbedan ili kada postaje veoma težak.
Stepenice bez lifta, kupatilo koje nije prilagođeno smanjenoj pokretljivosti, rizik od pada, zaboravljanje terapije, neredovni obroci ili dugi periodi tokom kojih je osoba potpuno sama mogu ozbiljno uticati na kvalitet života.
Zato pravo pitanje nije:
„Da li je kuća bolja od doma?“
Već:
„U kom okruženju će ova konkretna osoba trenutno imati bolji, sigurniji i ispunjeniji život?“
Odgovor nije isti za svakoga.
U domu starija osoba gubi slobodu
Preseljenje u dom svakako znači promenu rutine i okruženja, ali ne bi trebalo da znači gubitak dostojanstva, privatnosti ili prava na sopstvene izbore.
Korisnici se razlikuju po zdravstvenom stanju i stepenu samostalnosti.
Neki mogu gotovo potpuno samostalno da organizuju svoj dan, dok je drugima potrebna pomoć ili nadzor pri kretanju i drugim aktivnostima.
Dobar dom nastoji da pronađe ravnotežu između dve važne potrebe:
bezbednosti i samostalnosti korisnika.
Cilj ne bi trebalo da bude ograničavanje osobe više nego što je potrebno, već omogućavanje da zadrži što veći nivo samostalnosti uz podršku tamo gde joj je zaista potrebna.
U domu je osoba usamljena
Usamljenost je veliki problem u starijem dobu — i vrlo često upravo kod ljudi koji žive sami u svom stanu.
Porodica može dolaziti nekoliko puta nedeljno, komšije povremeno svratiti, ali veliki deo dana osoba ipak može provoditi sama.
U domu je situacija drugačija jer svakodnevno postoji kontakt sa drugim ljudima.
Tu su drugi stanari, osoblje, zajednički obroci i različite aktivnosti.
Naravno, neće svaka osoba želeti da učestvuje u svakoj aktivnosti. Neko voli društvo, dok drugome treba više mira i privatnosti.
Važno je da postoji mogućnost izbora.
U Domu za stare Zlatnik u Zemunu korisnicima su na raspolaganju različiti sadržaji i aktivnosti, kao i prostor za druženje i provođenje slobodnog vremena. Organizuju se zajednička okupljanja, obeležavanje važnih datuma i druge aktivnosti prilagođene interesovanjima i mogućnostima stanara.
Takav društveni život mnogim starijim osobama može predstavljati značajnu promenu u odnosu na periode usamljenosti koje su ranije provodile kod kuće.
U domu svi žive po istom režimu
Ljudi ne postaju isti samo zato što su približnih godina.
Jedan korisnik voli da ustane rano, drugi voli da spava duže. Neko želi društvo i aktivnosti, neko voli knjigu i mir. Jednom je potreban visok nivo pomoći, dok je druga osoba veoma samostalna.
Zbog toga kvalitetan dom ne bi trebalo da funkcioniše prema principu „isto za sve“.
Dobra nega podrazumeva upoznavanje korisnika, njegovih navika, zdravstvenog stanja, interesovanja i potreba.
To se odnosi i na svakodnevne aktivnosti, ishranu, nivo pomoći i način komunikacije.
Što je pristup individualniji, veća je šansa da će se osoba u novom okruženju brže osećati sigurno i prihvaćeno.
Porodica više nije potrebna kada osoba ode u dom
Naprotiv.
Osoblje doma može da preuzme veliki deo svakodnevne brige, ali ne može i ne treba da zameni porodicu.
Roditelji, deca, unuci, prijatelji i druge bliske osobe ostaju važan deo života korisnika.
Razlika je u tome što vreme provedeno zajedno više ne mora da bude isključivo posvećeno obavezama — kupovini, kuvanju, lekovima, spremanju ili organizaciji nege.
Porodica ponovo može više vremena da provede u razgovoru, šetnji, druženju i stvarima koje čine njihov odnos.
Za mnoge porodice upravo je to jedno od najvećih rasterećenja.
Kako prevazići predrasude o domu za stare?
Najbolji način je veoma jednostavan:
Nemojte donositi odluku samo na osnovu onoga što ste nekada čuli o domovima.
Posetite ustanovu koju razmatrate.
Pogledajte sobe i zajedničke prostorije. Razgovarajte sa zaposlenima. Raspitajte se o nezi, ishrani, aktivnostima i svakodnevnoj organizaciji. Obratite pažnju na ponašanje osoblja i atmosferu među stanarima.
Ako zdravstveno stanje budućeg korisnika to dozvoljava, uključite i njega u izbor.
Na kraju krajeva, on će tamo živeti.
Dobar dom za stare ne treba da zameni porodicu, niti da starijoj osobi oduzme njen dotadašnji život.
Njegova uloga je da pruži ono što je u određenom periodu života potrebno: sigurnost, podršku, negu, društvo i uslove za što kvalitetniju svakodnevicu .
Kako izabrati najbolji dom za stare →Odluka treba da se zasniva na potrebama, ne na predrasudama
Ako razmišljate o smeštaju za sebe ili blisku osobu, najbolji način da steknete pravi utisak jeste da dom vidite uživo.
U Domu za stare Zlatnik u Zemunu možete upoznati prostor, način organizacije svakodnevnog života, dostupne sadržaje i tim koji brine o korisnicima.
Postavite pitanja koja su vam važna i procenite da li takvo okruženje odgovara potrebama osobe za koju tražite smeštaj.
Jer odluka o domu ne treba da bude doneta zbog predrasuda — ni za ni protiv.
Treba da bude doneta na osnovu toga gde će starija osoba imati najbolji mogući kvalitet života u datim okolnostima .
