Sjaj Zlatnika

Hotel „Zlatnik“, koji je decenijama nosio pet zvezdica, danas otvara novo poglavlje svoje priče i vrata novim gostima – onima koji žele da u njemu žive kao kod kuće, a uživaju u komforu i pažnji na koje je „Zlatnik“ navikavao svoje goste.

Prema rečima porodice Vuletić, došlo je vreme da „Zlatnik“ postane dom za novu generaciju gostiju – dom za treće doba.

„Hotel Zlatnik oduvek je bio naš dom, a sada želimo da postane najdraži dom i drugima – onima koji žele da svoje bezbrižne dane u starosti provode u njemu i uživaju svim čulima u ambijentu, mirisu, ukusu i sitnicama koje život čine bogatijim i lepšim.“

Porodica Vuletić

„Zlatnik“ je obogatio naš život i još uvek to čini. Zaista verujemo da će svakom novom korisniku boravak u Domu „Zlatnik“ biti ono što zlatnik u duhu srpske tradicije i jeste – vredan poklon za važne trenutke, događaje i periode života – ističu Vuletići.

Restoran Zlatnik

Sve je počelo vrelog avgustovskog dana, 25. avgusta 1984. godine, kada se mladi bračni par Vuletić upustio u nešto za njih sasvim novo – ugostiteljstvo.

Postali su vlasnici restorana.

U to vreme češće se koristio izraz kafana, ali „Zlatnik“ nije bio bilo kakva kafana. Bio je to prvoklasni ugostiteljski objekat u kojem se dobro jelo, pilo, družilo i slavilo.

Restoran je prethodno otvorio ugledni Zemunac Branko Pešić, po kojem je ime dobila i susedna zemunska ulica.

„Zlatnik“ je bio prvi restoran otvoren u privatnoj kući u zemunskom Gornjem gradu, a njegovo otvaranje ostalo je zapamćeno po velikoj i veseloj proslavi.

Luksuzni restoran smešten u zemunskoj kući ubrzo je postao poznato mesto okupljanja domaćih i stranih gostiju, dok su Branka i Dragan postali domaćini u čijoj su knjizi utisaka ostajale pohvale ispisane na brojnim svetskim jezicima.

„Restoran sam otvorio jer sam bio nezadovoljan uslugom u drugim restoranima – hladnom čorbom, toplim pivom, neljubaznim konobarima. Hteo sam da napravim restoran u kojem će svaki dan biti kao slava.“

Dragan Vuletić

Goste smo dočekivali onako kako je to nekada radila moja majka. Hrana i zimnica oduvek su se pripremale na domaći način. Meso smo više od 30 godina nabavljali od porodice koja je među prvima dobila HACCP sertifikat.

Mnogo namirnica nabavljali smo iz okoline Ivanjice i Čačka i meni zaista nije bilo teško da odem i proverim i štalu i kravu i domaćicu koja nam priprema sir i kajmak.

Gost je birao ono što želi da mu se pripremi

„Zlatnik“ se od početka izdvajao i načinom posluživanja.

„U početku nismo imali klasičan jelovnik. Konobar bi na ovalu donosio izbor svežeg mesa, a gost je birao šta želi da mu se pripremi. To je u to vreme bilo veoma neuobičajeno, ali i ekskluzivno.“

Branka Vuletić

Kako su se menjale navike gostiju, menjala se i ponuda restorana.

Tokom devedesetih gosti su počeli da traže laganiju hranu, takozvane zdravije obroke, pa je 1996. godine počeo sa radom i riblji restoran.

Kuvar Pino došao je čak iz Italije i osmislio jelovnik u kojem su se našli brancin, orada, škampi, jastog i italijanske testenine.

Nagrade, priznanja i poznati gosti

Vrlo brzo nakon otvaranja „Zlatnik“ je počeo da osvaja nagrade i priznanja.

Među njima su bili „Zlatni pečat Beograda“, priznanja Turističkog saveza Srbije i Beograda, „Pobednik Beograda“, „Ambasador dobre usluge“ i „Zlatne viljuške“.

Dugogodišnji rad u ugostiteljstvu Draganu Vuletiću doneo je i status zaslužnog građanina Zemuna.

Tokom godina u hrani, usluzi i ambijentu restorana „Zlatnik“ uživale su brojne poznate ličnosti iz zemlje i sveta.

Među njima su bili Džoni Dep, Džim Džarmuš, Misoni, Svarovski, grupa „Džipsi Kings“, Slavica i Berni Eklston, kao i mnogi drugi gosti iz javnog, kulturnog i poslovnog života.