DOM ZA STARE SA LICENCOM – ZNAČI SIGURNO MESTO ZA ŽIVOT!

Kada dođe vreme i stari ljudi sami shvate da zbog bolesti ili prosto starosti više ne mogu da vode računa o sebi i higijeni u svojoj kući, preseljenje u starački dom nameće se kao dobro rešenje za njihov malo bolji i kvalitetniji život u tom trećem dobu. Često i njihova deca, ako ih imaju, uvide da bi roditeljima bilo bolje u takvom domu, gde će biti pod stalnim nadzorom stručnih ljudi, koji će voditi računa o njihovoj bezbednosti, redovnim zdravstvenim pregledima, kuvanoj hrani, higijeni, nego da svakodnevno razapeti na sve strane trče od roditelja na posao, od posla do svoje kuće i obaveza u svojoj porodici. U toj životnoj jurnjavi, često se nešto važno propusti ili neko u porodici trpi, jer se prosto fizički ne stiže da se svi podmire i sve obaveze završe.

Upravo dom za stare je u takvim situacijama rešenje za mirniji i spokojniji život svih i starih roditelja i dece i na kraju unučadi. Ali ono što je veoma važno je da taj dom ima licencu koju izdaje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Ukoliko je ima to znači da je ispunio sve vrlo stroge propise koje je država odredila za obavljanje takvog posla i institucionalnog zbrinjavanja ljudi u trećem dobu, od kojih su neki u dobrom opštem stanju, a neki imaju i ozbiljnih zdravstvenih tegoba.

Domovi za stare moraju da ispune brojne standarde, koje zahtevaju sanitarne inspekcije, a to znači da su ispunjeni građevinsko tehnički uslovi objekta, povezanost na vodovodnu i kanalizacionu mrežu, da postoji adekvatno osvetljenje (i prirodno i veštačko), električno napajanje, ventilacija i da imaju adekvatan sistem grejanja, a još bolji protivpožarni sistem.

Za licencu je bitan i prostor doma, tačnije raspored, veličina, funkcionalnost, povezanost soba i prostorija i podeljenost na posebne prostorne celine: prostorije za spavanje, kuhinjski blok, pomoćne prostorije, prostorije za usluživanje, prostorije za pranje, peglanje i distribuciju veša, prostoriju za fizikalnu terapiju i neku terasu ili još bolje dvorište u koje mogu da izađu i prošetaju. Za dobijanje licence domovi moraju da imaju i lekarsku ordinaciju koja je registrovana u Ministarstvu zdravlja i koja je na raspolaganju svim stanarima u bilo koje doba dana ili noći.

Za licencu je prednost kada dom ima više različitih kategorija soba od jednokrevetnih do višekrevetnih soba i kompletno opremljenih apartmana. Da su one prostrane i prozračne, a ne neki mračni budžaci. Da te sobe imaju svoja kupatila, a ne da ih dele na spratu sa ostalim stanarima. Da stanari sa kolicima imaju veća i adekvatno opremljena kupatila. Prednost za licencu je i kad je dom opremljen novim kvalitetnim nameštajem, koji je funkcionalan i prilagođen starim ljudima. Da imaju udobne krevete, a ne neke propale sa udubljenim dušecima, da imaju zajedniče prostoriju gde mogu da se druže, razgovaraju, gledaju televiziju, čitaju knjige... Za licencu dom mora da ispuni i sve sanitarno-higijenske propise.

Za dobijanje licence veoma je važan i broj osoblja koje radi u tom domu, njihova obrazovanost, stručnost i obučenost za rad sa starima. Dom mora da ima minimum dva socijalna radnika, tačno utvrđen broj negovateljica shodno broju stanara i glavnu sestru, a svi oni moraju da imaju validnu licencu za rad.

Da li je dom za stare ispunio sve ove zahteve kontrolišu inspektori socijalne zaštite Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Vlasnici pre otvaranja i početka rada moraju da im dostave detaljnu dokumentaciju o svemu što se traži. Inspektori to sve proveravaju i na terenu obilaskom zgrade predviđene za dom. Ukoliko su zadovoljili sve propisano Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je u obavezi da im izda licencu za domski smeštaj.

Dobijanje licence u praksi ide prilično sporo, pa nekada traje i po godinu i dve dana, što zna da izludi vlasnike, jer bi oni da što pre započnu sa radom, prime prve stanare i krenu da zarađuju u ovom poslu i za početak vraćaju uloženi novac.

-Ponekad treba mnogo energije i strpljenja da se izađe na kraj sa državnom administracijom, ali to u konačnom smislu daje jednu sigurnost korisnicima usluga, a sa druge strane ozvaničen kvalitet koji dom nudi. Licenca znači da su ispunjeni vrlo rigorozni standardi u kvalitetu doma i njegovim uslugama – poručuju iz Doma za stare „Zlatnik“ koji radi pod licencom 691.

Na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nalaze se spiskovi licenciranih domova za stara lica na području Beograda, u Vojvodini i ostatku Srbije. Ko god želi da se informiše može da otvori taj spisak i pogleda da li dom za koji je zainteresovan ima licencu. Takođe, na istom sajtu može se videti i spisak domova za smeštaj starih kojima je zabranjen rad.

Ukoliko dom nema licencu, onda znači da nije ispunio neki od zahtevanih uslova za rad i da ne poseduje odgovarajući kvalitet. Na žalost u Srbiji i takvi domovi rade, što znači da posluju u crnoj zoni i to je uvek rizik izabrati takav dom za smeštaj. Zato uvek treba izabrati licencirane domove, a izbegavati one koji namaju ili su izgubili licencu zbog nepoštovanja neke od odredbi zakona i neusklađenosti sa važećim standardima.